a. Ustavnopravni sporovi

Na prvi pogled, čini nam se da odredba člana VI/3.a) Ustava BiH povezuje apstraktnu kontrolu ustavnosti, s jedne strane, i federalne, odnosno organske sporove, s druge strane, na takav način da se njeno primjenjivanje znatno ograničava. Naime, prema jezičkom značenju, izgleda da je čak i pri apstraktnoj kontroli ustavnosti nužno da postoji spor između navedenih teritorijalno- administrativnih jedinica i institucija.²⁹⁰³ Slično tome, norma implicira da organski ili federalni spor uvijek predstavlja ujedno i apstraktnu kontrolu ustavnosti. I, obrnuto, apstraktna kontrola ustavnosti moguća je samo u vezi sa konkretnim sporom.

Konceptualno gledajući, nužno povezivanje federalnih, odnosno organskih sporova i apstraktne kontrole ustavnosti nema smisla. U prvom slučaju, Ustavni sud BiH odlučuje o pravima i obavezama Države prema entitetima i, obrnuto, tj. između samih entiteta, odnosno o opsegu i dosegu nadležnosti pojedinih organa. Apstraktna kontrola ustavnosti može se uklopiti u takav jedan spor, ali ne mora nužno. Ne može se utvrditi opravdan razlog zašto, naprimjer, ispitivanje jednog zakona, koji protivustavno ograničava određeno ljudsko pravo ili slobodu, mora nužno zavisiti od postojanja spora između navedenih subjekata ili državnih institucija. Dovoljno je da ovlašteni podnosilac zahtjeva [član VI/3.a) 2. rečenica] sumnja u ustavnost zakona. Nabrajanje organa i institucija u članu VI/3.a) 1. rečenica ne može se, takođe, razumjeti tako da su ovlašteni podnosioci zahtjeva ograničeni u apstraktnoj kontroli ustavnosti, jer su ovi taksativno nabrojani u članu VI/3.a) u 2. rečenici. Prema tome, član VI/3.a) u 1. rečenici reguliše nadležnost Ustavnog suda BiH da rješava federalne, odnosno organske sporove između navedenih učesnika, nezavisno od nadležnosti za apstraktnu kontrolu ustavnosti.

Ovo je značajno, takođe, za politički angažman međunarodnih subjekata u Bosni i Hercegovini. Ukoliko nije potreban spor između navedenih administrativno- teritorijalnih subjekata i „institucija Bosne i Hercegovine“ (u koje se, zasigurno, ne ubrajaju OHR, OSCE i drugi) da bi se pokrenuo postupak apstraktne ocjene ustavnosti, ne bi se mogao odbaciti zahtjev za ocjenu ustavnosti kojeg je podnio međunarodni subjekt, učesnik u vlasti u konkretnoj situaciji, sa lapidarnim obrazloženjem da se ne radi o sporu između „institucija Bosne i Hercegovine“. Drugačiji zaključak bi važio kod organskih sporova: na osnovu jezičkog značenja odredaba člana VI/3.a), 1. rečenica, Ustavni sud BiH ne bi imao nadležnost da odlučuje o opsegu nadležnosti drugih institucija osim onih koje pripadaju ili entitetu ili Bosni i Hercegovini.