c. Nadležnosti potrebne za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti i međunarodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine, u skladu sa podjelom nadležnosti među institucijama Bosne i Hercegovine

U više navrata Bosna i Hercegovina se oslonila na „državni suverenitet“, kao segment člana III/5.a) Ustava BiH, kako bi formirala nove institucije ili sisteme.

U predmetu broj U 9/00 Ustavni sud BiH je zaključio da je utemeljenje Državne granične službe u skladu sa Ustavom BiH. Sud je, dolazeći do toga zaključka, ukazao na član III/5. Ustava BiH i obrazložio „da osnovni princip prava države na samoodbranu, koji je inherentan pojmu suvereniteta države, podrazumijeva pravo na preduzimanje svih neophodnih koraka za zaštitu svog teritorijalnog integriteta, svoje političke nezavisnosti i svog međunarodnog subjektiviteta uz poštivanje drugih opštih principa međunarodnog prava. U kontekstu Bosne i Hercegovine, utemeljenje Državne granične službe doprinosi garanciji ovog osnovnog principa“.²⁶⁷⁹ U predmetu broj U 42/03 Sud je zaključio da su pobijane odredbe zakona koji je usvojila Bosna i Hercegovina, a koji reguliše pitanje Javnog radio-televizijskog sistema Bosne i Hercegovine ustavne.²⁶⁸⁰

U predmetu broj AP 164/04 Ustavni sud BiH je obratio posebnu pažnju na segment „državnog suvereniteta“ iz člana III/5.a) Ustava BiH da bi zaključio da je Bosna i Hercegovina bila obavezna da preduzme opsežne mjere prema drugim državama s ciljem rješavanja problema „stare devizne štednje“. Na taj način Sud je ukazao da propuštanje da se poštuju ljudska prava i slobode i neispunjavanje međunarodnih obaveza neizbježno vode ka međunarodnoj izolaciji Bosne i Hercegovine i, eventualnom, gubitku njenog međunarodnopravnog subjektiviteta.²⁶⁸¹

Ustavni sud BiH se pozvao na segment „državnog suvereniteta“ iz člana III/5.a) Ustava BiH i u predmetu osnivanja novog sudskog organa na nivou Bosne i Hercegovine, koji je imao nadležnost da sudi krivična djela propisana 2680 Iako je Sud prethodno, u predmetu broj U 9/00, zaključio da član III/5.a) Ustava BiH razlikuje tri međusobno nezavisne hipoteze na osnovu kojih BiH može da dobije dodatne nadležnosti, Sud se u oba slučaja, kako u U 9/00, tako i u U 42/03, nije isključivo oslonio na „državni suverenitet“. Sud je, takođe, ukazao na, inter alia, čl. III/1.f) i III/1.g) Ustava BiH, prema kojima je država odgovorna za politiku i regulisanje pitanja imigracije, izbjeglica i azila, kao i provođenje međunarodnih i međuentitetskih krivičnopravnih propisa, uključujući i odnose sa Interpolom. U predmetu broj U 42/03 Sud je ukazao, inter alia, na nadležnosti države za „uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkih i međunarodnih komunikacijskih sredstava“, kako je to propisano članom III/1.g) Ustava BiH. krivičnim zakonodavstvom na državnom nivou i da rješava upravne predmete koji proizlaze iz aktivnosti upravnih organa države.²⁶⁸² U predmetu broj U 16/08 Ustavni sud BiH je otišao i korak dalje. Naime, u tom predmetu Sud je zaključio da su izmjene i dopune Zakona o Sudu Bosne i Hercegovine, koje je država usvojila radi proširivanja jurisdikcije Suda Bosne i Hercegovine i na određena krivična djela koja su propisana krivičnim zakonima entitetâ i Distrikta Brčko, ustavne. Izmjene i dopune su propisale da je Sud Bosne i Hercegovine nadležan ukoliko krivična djela „ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet, političku nezavisnost, nacionalnu sigurnost i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine“, ili ako takva djela „mogu imati ozbiljne reperkusije ili štetne posljedice na privredu Bosne i Hercegovine, ili mogu izazvati druge štetne posljedice za Bosnu i Hercegovinu, ili mogu izazvati ozbiljnu ekonomsku štetu ili druge štetne posljedice izvan teritorije datog entiteta ili Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine“.²⁶⁸³ Ustavni sud BiH je zaključio da su izmjene i dopune ovog zakona saglasne čl. I/2, III/1.g), III/3.a) i III/5.a) Ustava BiH.²⁶⁸⁴

Nadležnosti Bosne i Hercegovine koje se odnose na očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti i međunarodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine ne mogu isključiti pravo entitetâ da zaključuju sporazume o specijalnim paralelnim odnosima sa susjednim državama na osnovu kojih oni podstiču i unapređuju saradnju na području odbrane. U Odluci broj U 42/01 jedan takav sporazum bio je predmet preispitivanja ustavnosti. Podnosilac zahtjeva je tvrdio da je RS povrijedila član III/5.a) Ustava BiH sklapajući sporazum o specijalnim paralelnim odnosima sa Federalnom Republikom Jugoslavijom, čiji je cilj bio unapređenje saradnje iz oblasti odbrane.²⁶⁸⁵ Iako je priznao da entiteti imaju pravo da, na osnovu člana III/2.a) Ustava BiH, uspostave specijalne paralelne odnose sa susjednim državama, koji su u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine, podnosilac zahtjeva je tvrdio da sporazum sklopljen u oblasti odbrane nije u skladu sa ustavnopravnim principima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine koji su garantovani članom III/5.a) Ustava BiH. U zahtjevu su izneseni argumenti da sporazum povređuje nadležnosti Bosne i Hercegovine koje su propisane istim članom.²⁶⁸⁶ Ustavni sud BiH je odbio zahtjev u vezi sa obje, navodne, povrede i zaključio da se pobijane odredbe mogu tumačiti na način koji je saglasan sa Ustavom BiH.²⁶⁸⁷