vi. Član 5. stav 1.f) EKLJP

Konačno, lišavanje slobode je opravdano ako je određeno lice „zakonito uhapšeno, ili lišeno slobode radi sprečavanja ilegalnog ulaska u zemlju, ili ako je to lice protiv kojeg je u toku postupak deportacije ili ekstradicije“.

Vlasti prvo moraju dokazati da je hapšenje prvobitno bilo zakonito. To zahtijeva, osim poštivanja domaćih procesnih propisa,⁸³⁰ i da lišavanje slobode bude usklađeno sa ciljevima člana 5. EKLJP, kako bi se pojedinac zaštitio od samovolje vlasti.⁸³¹ Za lišavanje slobode potrebna je i zakonska osnova. Oštećeno lice se mora upoznati sa razlogom zbog kojeg je lišeno slobode i mora imati mogućnost da se žali na rješenje o pritvaranju.⁸³² Oštećeno lice mora se ubrajati i u jednu od kategorija navedenih u članu 5. stav 1.f) EKLJP.

„Nužnost“ postojanja naloga za lišavanje slobode prema tački f) se šire tumači nego prema odredbi tačke c). Stoga je irelevantno da li se rješenje o deportaciji ili ekstradiciji, koje je osnova naloga za lišavanje slobode, može opravdati nacionalnim pravom ili EKLJP. Izuzetak predstavlja slučaj arbitrarnosti. Sve dok se uopšte vodi ozbiljan postupak deportacije ili ekstradicije, beznačajno je to da li će određeno lice stvarno biti izručeno, jer se mora napraviti razlika između zakonitosti hapšenja i zakonitosti izručenja.⁸³³ Činjenica da je uhapšeno lice pokrenulo postupak dobijanja državljanstva nije značajna u smislu člana 5. stav 1.f) EKLJP.⁸³⁴

Ponovno lišavanje slobode prema članu 5. stav 1.f) EKLJP koje su izvršile institucije različitih vlasti (ovdje: FBiH i RS) zbog, navodno, istog krivičnog djela počinjenog u Sloveniji jeste u skladu sa članom 5. stav 1.f) EKLJP ukoliko svaka od nadležnih institucija poštuje standarde EKLJP. Nakon što Interpol nadležnim institucijama u BiH izda međunarodnu potjernicu sa nalogom za hapšenje, osumnjičeni se ne može suprotstaviti hapšenju na teritoriji RS sa obrazloženjem da je, zbog istog naloga za hapšenje, već jednom bio uhapšen i oslobođen na teritoriji FBiH, jer Slovenija nije podnijela zahtjev za njegovo izručenje.⁸³⁵

Osim toga, lišavanje slobode prema članu 5. stav 1.f) EKLJP je opravdano samo ako se određeno lice, na kraju, u pravnom smislu, deportuje ili izruči. Neformalna „primopredaja“ vlastima strane države nije u skladu sa ovim propisom. Ona predstavlja i samovolju osobito ako se time zaobilaze zakonski uslovi ili izričita zabrana suda, a pojedincu se uskraćuju posebne mjere zaštite od deportacije ili ekstradicije.⁸³⁶

U predmetu broj CH/02/8679 et al. SAD su vladi Bosne i Hercegovine samo „ponudile“ da uhapšene Alžirce stave „u pritvor“. Prema mišljenju Doma za ljudska prava, ova neformalna ponuda nije zadovoljavala zahtjeve Zakona o krivičnom postupku BiH kada je riječ o podnošenju zahtjeva za ekstradiciju.⁸³⁷ Slično su postupile vlasti i u CH/02/9842: nakon isteka istražnog pritvora – koji je vjerovatno bio zakonit – apelant je, istina, pravno, ali ne i fizički (de facto), pušten iz pritvora. Međutim, iako je postojalo rješenje o puštanju na slobodu, on je ostao u pritvoru federalnih vlasti, jer ga nisu informisali o puštanju iz pritvora, ili o izmijenjenim razlozima ostanka u pritvoru (deportacija, odn. ekstradicija). Cilj ovih nezakonitih mjera je bila naknadna predaja egipatskim vlastima. FBiH je apelanta hitno predala egipatskim vlastima. Tom prilikom je nedostajao zahtjev egipatskih vlasti za ekstradiciju, a FBiH, čak ni načelno, nije poštivala propise postupka ekstradicije. Osim predaje egipatskim vlastima, apelantu je, uz povredu relevantnog procesnog prava, oduzeto i državljanstvo.⁸³⁸