ii. Da li se normativno polje koje Ustavni sud BiH može koristiti za kontrolu ustavnosti određenog pravog akta može proširiti sadržajem sporazuma o prenosu nadležnosti?

Jednostavnije rečeno, postavlja se pitanje: Da li se Ustavni sud BiH može osloniti na sâm sadržaj sporazuma o prenosu nadležnosti kako bi preispitivao ustavnost pobijanog pravnog akta? Sudska praksa Ustavnog suda BiH nije u potpunosti jasna. Ustavni sud BiH je usvojio veoma restriktivan pristup u predmetu broj U 17/05. U ovom predmetu, naime, podnosioci zahtjeva su zahtijevali od Suda da preispita usaglašenost određenog broja zakonskih odredaba koje su usvojene po osnovu sporazuma sklopljenog prema članu III/5.a) Ustava BiH sa samim tim sporazumom. Ustavni sud BiH je ukazao na to da je nadležan da ispituje ustavnost pobijanih zakonskih odredaba samo u odnosu na odredbe Ustava BiH (a ne u odnosu na odredbe samog sporazuma o prenosu nadležnosti). Ipak, sud je otišao i korak dalje, te ukazao da ove odredbe nisu dio Ustava.²⁶⁶⁰

Stav Suda u predmetu broj U 17/05 izgleda pretjerano restriktivan i značajno odstupa od njegove prethodne pozicije u vezi sa ovim pitanjem. U predmetu broj U 14/04 Ustavni sud BiH je imao zadatak da ocijeni ustavnost zakona iz oblasti indirektnog oporezivanja koji je usvojio entitet. Podnosilac zahtjeva je tvrdio da legislativa koju je usvojila Bosna i Hercegovina na osnovu sporazuma o prenosu nadležnosti zahtijeva da proglašenje entitetske legislative o indirektnom oporezivanju, ili izmjena postojeće legislative, dobije saglasnost Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje. Uzimajući u obzir da takvo odobrenje nije nikada dobijeno, podnosilac zahtjeva je tvrdio da entitetski zakon nije ustavan. Ustavni sud BiH je potvrdio stav podnosioca zahtjeva i obrazložio:

„28. Stoga, Ustavni sud naglašava da Parlament Federacije BiH, usvajanjem osporenih zakona, nije ispoštovao proceduru koja je predviđena članom 25. stav 4. Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja, čime je de facto Federacija BiH preuzela ovlaštenja koja je prethodno, Sporazumom od 5. decembra 2003. godine, prenijela na nivo države Bosne i Hercegovine. Ustavni sud smatra da se ovakvim postupkom dovodi u pitanje funkcionisanje Bosne i Hercegovine na principu ‘vladavine prava’, a posebno da se krši odredba člana III/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da Parlament Federacije BiH nije poštovao proceduru predviđenu Zakonom o sistemu indirektnog oporezivanja koji je usvojila Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, te on, stoga, bez svake sumnje predstavlja ‘odluku zajedničkih institucija Bosne i Hercegovine’. Osim toga, usvajanjem osporenih zakona bez odobrenja Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje Parlament Federacije BiH je prekršio i odredbu člana III/5.a) Ustava Bosne i Hercegovine s obzirom na to da je time ušao u okvir nadležnosti koje je prethodno Federacija BiH sporazumom prenijela u nadležnost države Bosne i Hercegovine.

29. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da odredbe čl. 1. i 2. Zakona o izmjenama Zakona o porezu na promet proizvoda i usluga (‘Službene novine Federacije BiH’ broj 39/04), te odredbe čl. 1. i 2. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o posebnom porezu na bezalkoholna pića (‘Službene novine Federacije BiH’ broj 39/04) nisu u skladu sa odredbama čl. III/3.b) i III/5.a) Ustava Bosne i Hercegovine. [naglasak autorâ]“

Koristeći odredbe iz sporazuma o prenosu nadležnosti, zaključenog na osnovu člana III/5.a) Ustava BiH, pri razmatranju ustavnosti pobijanog normativnog akta, Sud je „otišao veoma daleko“ (tj. izvan svoje nadležnosti). Sud se oslonio na odredbe zakona koje je usvojila Bosna i Hercegovina na osnovu sporazuma o prenosu nadležnosti. Dalje, izričito je naglasio da propust entitetskog zakonodavca da ispoštuje sistem davanja odobrenja koji je predviđen državnom legislativom vodi ka povredi člana III/5.a) Ustava BiH. Ipak, postoji određena sumnja u ovakav stav, tj. da Ustavni sud BiH koristi odredbe državne legislative kao standard za ocjenu ustavnosti.²⁶⁶¹

Ipak, čini se da obrazloženje Ustavnog suda BiH u predmetu broj U 14/04 dosta dobro odgovara novonastalim okolnostima koje su nužna posljedica sporazuma o prenosu nadležnosti. Sud je, naravno, pozvan da zaštiti integritet nove podjele nadležnosti koja proizlazi iz sporazuma o prenosu nadležnosti, tako da se neizbježno nalazi u centru tih zbivanja. Kao što smo prije naveli, Ustavni sud BiH, da bi zaštitio nadležnosti koje su prenesene na državu,²⁶⁶² već je stavio van snage normativne akte koje je usvojio entitet. Štaviše, Sud je privremenom mjerom obustavio primjenu pobijanog pravnog akta.²⁶⁶³ U vezi sa navedenim, možemo reći da je ključna uloga Ustavnog suda BiH zaštita koherentnosti i da treba da bude takva i u budućnosti.²⁶⁶⁴