i. Šta može biti preneseno – sama ustavna nadležnost ili pravo da se crpi ustavna nadležnost?

Uticaj sporazuma o prenosu nadležnosti može biti određen prema sistemu „od slučaja do slučaja“, uzimajući u obzir da svaki sporazum ima svoj vlastiti cilj i modalitete. Pri svakom pojedinačnom određivanju elemenata koji se prenose, izgleda, mogu da se primijene dvije osnovne varijable: (1) Šta Ustav BiH dozvoljava da se prenese? (2) Šta sâm sporazum predviđa?

Šta je dozvoljeno da se prenese? Član III/5.a) Ustava BiH može biti tumačen tako da dozvoljava da se samo prenese pravo korištenja nadležnosti, a ne i sama nadležnost. Ne namjeravamo da se složimo sa ovakvom interpretacijom. Razlog za ovakav stav motivisan je potrebom da se osigura najviši nivo stabilnosti i koherentnosti unutar ustavnopravnog sistema podjele nadležnosti. Dozvoljavajući entitetima da preraspodjeljuju nadležnosti koje su inicijalno podijeljene samim Ustavom BiH, sporazumi o prenosu nadležnosti predviđaju više načina kojima se stabilnost i koherentnost tog sistema može narušiti.²⁶⁵³ Stoga, naš stav je da član III/5.a) Ustava BiH treba biti tumačen tako da zahtijeva zaštitu koherentnosti i održivosti sistema koji je uspostavljen Ustavom BiH i da ne treba da se automatski otvaraju vrata aranžmanima koji bi uvodili iracionalnosti u taj sistem.

Štaviše, sporazumi o prenosu nadležnosti su često popraćeni usvajanjem zakonodavstva i utvrđivanjem složene upravne strukture, koja uspostavlja sasvim konkretne službe i usluge za građane. To, samo po sebi, predstavlja argument i potkrepljuje stvaranje jasnog ustavnog okvira koji dozvoljava da se prenos nadležnosti izvrši na racionalan i koherentan način. Zbog nedostatka jasnih odredaba u samom sporazumu koje bi išle u prilog suprotnom tumačenju, usvaja se stav da sporazum o prenosu nadležnosti, zaključen po osnovu člana III/5.a) Ustava BiH, predstavlja prenos relevantne nadležnosti kao takve sa svim pripadajućim sub/nadležnostima, koje su nužne da bi se osnovna nadležnost mogla crpiti.²⁶⁵⁴

Šta sâm sporazum može predvidjeti? Kao što je nagoviješteno u prethodnom tekstu, entiteti imaju diskreciju da na restriktivan način urede set aranžmana za prijenos nadležnosti.²⁶⁵⁵ Iako do sada nije jasno razjašnjeno u kojoj mjeri su entiteti nadležni da to čine na takav način, predmet Ustavnog suda BiH broj U 14/04 nudi nam veći broj preliminarnih indikacija kao odgovor. U ovom predmetu podnosioci zahtjeva su tražili da se ocijeni ustavnost zakona koje je usvojila FBiH a koji se odnose na nadležnosti iz oblasti indirektnog oporezivanja.²⁶⁵⁶ Oslanjajući se na sâm prenos nadležnosti, BiH je usvojila Zakon o indirektnom oporezivanju²⁶⁵⁷ po osnovu kojeg je uspostavila Upravu za indirektno oporezivanje sa Upravnim odborom, koji se sastojao od ministara finansija Bosne i Hercegovine i entitetâ, kao i tri eksperta. Ovom odboru je dato ovlaštenje za davanje prethodnog odobrenja za proglašenje državne ili entitetske legislative ili legislative Distrikta Brčko o indirektnom oporezivanju ili o njenoj izmjeni.²⁶⁵⁸ Jednostavnije rečeno, entiteti su zadržali nadležnosti da usvajaju legislativu u području indirektnog oporezivanja, ali je ta nadležnost uslovljena prenošenjem prava na tijelo Bosne i Hercegovine koje daje odobrenje na to.

U navedenom slučaju Ustavnog suda BiH pobijani zakon je predstavljao izmjene postojeće legislative FBiH koja je regulisala fiskalnu oblast indirektnog oporezivanja. Uzimajući u obzir da dozvola Odbora nije ni tražena ni dobivena, podnosioci zahtjeva su tvrdili da je zakon koji je usvojila FBiH neustavan. U svojoj veoma bitnoj odluci Ustavni sud BiH je smatrao da je propust Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine da dobije saglasnost Odbora vodio ka povredi čl. III/3.b) i III/5.a) Ustava BiH, pri čemu je implicitno usvojen stav da entiteti mogu prenijeti samo dio nadležnosti.²⁶⁵⁹