1. Uvod

Otkako je Ustav BiH stupio na snagu, član III/5. Ustava BiH bio je centralna tema mnogih diskusija. Naime, ove odredbe Ustava BiH su bile izvor veoma dinamične evolucije bh. ustavnog prava. S obzirom na to, član III/5. Ustava BiH dobio je posebno mjesto u ovoj publikaciji. Polazeći od ustavnopravnog određenja da Bosna i Hercegovina²⁶³⁸ može preuzeti dodatne nadležnosti u onim stvarima u kojima se o tome postigne saglasnost entitetâ, ova odredba je, sa tačke gledišta ustavnog prava, prirodna i inherentno organska, te izvor fleksibilnosti. I, zaista, otkako je Ustav BiH stupio na snagu, mnoge provedene reforme su zasnovane na članu III/5. Ustava BiH. Formiranje Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu i kao: VSTV), Uprave za indirektno oporezivanje (u daljnjem tekstu i kao: UINO) ili provođenje reforme na polju odbrane se, naprimjer, odnose na član III/5. Ustava BiH.

Proticanjem godina nekoliko pitanja je bilo postavljeno u kontekstu mnogobrojnih reformi koje su bile provođene u BiH, pri čemu je Ustavni sud BiH razjasnio samo nekoliko. Naprimjer, da li se sve nadležnosti koje pripadaju BiH po osnovu člana III/5. Ustava BiH nužno kvalifikuju kao „prenesene nadležnosti“? Da li BiH mora ili može da bude stranka u postupku sklapanja sporazuma o prenosu nadležnosti po osnovu člana III/5.a) Ustava BiH? Da li entitet može regulisati način na koji daje saglasnost takvom sporazumu, ili da li entitet može jednostrano povući saglasnost datu takvom sporazumu?

Komentar o članu III/5. Ustava BiH ima zadatak da odgovori na mnoga od ovih važnih pitanja. Struktura ovog dijela Komentara je zasnovana na dvije osnovne komponente člana III/5. Ustava BiH, naime, na stavu 5.a) i stavu 5.b) člana III Ustava BiH.