ii. Prebacivanje građana entitetâ – Odluka Ustavnog suda BiH broj U 5/98-I

Zbog nepostojanja takvih odredaba u Ustavu BiH, Vlada RS iznijela je argument državljanstva u postupku pokrenutom pred Ustavnim sudom BiH u vezi sa ustavnošću određenog broja odredaba u entitetskim ustavima, uključujući i član 6. stav 2. Ustava RS, kojim se zabranjuje, prema vlastima RS, ekstradicija državljana RS. Time se, takođe, sprečava njihovo prebacivanje u MKSJ. U Odluci broj U 5/98-I od 29. i 30.1.2000. godine, ne ispitujući da li je obaveza predaje i prebacivanja osoba u MKSJ obuhvaćena izrazom „ekstradicija“, ili kako se ovi izrazi, inače, odnose jedni prema drugima, Ustavni sud se ograničio na izjavu da „bez obzira o čemu se radilo, formulacija člana II/8. Ustava BiH prilično je jasna i ne može biti sumnje da sve nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini, tj. i vlasti entiteta, moraju postupati u skladu sa naredbama izdatim na osnovu člana 29. Statuta MKSJ-a Suda“.²⁵¹² Takođe, Ustavni sud BiH je zaključio da odgovornost za međunarodno i međuentitetsko provođenje krivičnog zakona, čiji dio čini i saradnja sa MKSJ-em, u skladu sa članom II/1.g) Ustava BiH, spada u nadležnosti institucija BiH.²⁵¹³ Prema tome, Ustavni sud BiH je proglasio neustavnim član 6. stav 2. Ustava RS. Zaključak Ustavnog suda BiH bi se trebalo prihvatiti. Ipak, bilo bi korisnije da je Sud jasnije definisao izraz „postupanje u skladu“ sa naredbama MKSJ-a u onom dijelu u kojem se odnose na prebacivanje osoba, jer bi se time pomoglo zakonodavcu da razvije odgovarajuće zakonodavstvo na nacionalnom, a posebno na državnom nivou. Druga opcija bi bila da Ustavni sud BiH smatra da takvo zakonodavstvo nije neophodno s obzirom na relevantno uređenje ovog pitanja u samom Ustavu BiH.