4. Pravo na slobodu i sigurnost (član 5. EKLJP)

(1) Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Niko ne smije biti lišen slobode izuzev u niže navedenim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:

a) zakonitog lišavanja slobode po presudi nadležnog suda;

b) zakonitog hapšenja ili lišavanja slobode zbog nepovinovanja zakonitom nalogu suda ili radi osiguranja izvršenja bilo koje obaveze propisane zakonom;

c) zakonitog hapšenja ili lišavanja slobode s ciljem privođenja nadležnoj sudskoj instituciji, kada postoji opravdana sumnja da je ta osoba izvršila krivično djelo, ili kada postoje valjani razlozi da se osoba spriječi da izvrši krivično djelo, ili da pobjegne nakon izvršenja krivičnog djela;

d) lišavanja slobode maloljetnika na osnovu zakonitog naloga radi odgajanja pod nadzorom ili zakonitog pritvaranja zbog privođenja nadležnoj vlasti;

e) zakonitog lišavanja slobode osoba da bi se spriječilo širenje neke zarazne bolesti, pritvaranja mentalno oboljelih osoba, alkoholičara ili narkomana ili skitnica;

f) zakonitog hapšenja ili lišavanja slobode osobe radi sprečavanja ilegalnog ulaska u zemlju, ili osobe protiv koje je u toku postupak deportacije ili ekstradicije.

(2) Svako ko je uhapšen biće odmah obaviješten, na jeziku koji razumije, o razlozima hapšenja i o svim optužbama protiv njega.

(3) Svako ko je uhapšen ili lišen slobode prema odredbama stava 1. c) ovog člana se mora odmah izvesti pred sudiju ili drugu službenu osobu zakonom ovlaštenu da vrši sudsku vlast i mora imati pravo na suđenje u razumnom roku ili pravo na puštanje na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu se može usloviti garancijama ili pojavljivanjem na suđenju.

(4) Svako kome je uskraćena sloboda hapšenjem ili lišavanjem slobode ima pravo uložiti žalbu sudu kako bi sud, u kratkom roku, razmotrio zakonitost lišavanja slobode i, ukoliko ono nije bilo zakonito, naložio oslobađanje.

(5) Svako ko je bio žrtva hapšenja ili lišavanja slobode protivno odredbama ovog člana ima pravo na obeštećenje.